DOMAĆA ANTROPOLOGIJA NA STRANIM JEZICIMA ILI: DOBROVOLJNA AUTOKOLONIJALIZACIJA
Кључне речи:
antropologija, humanističke discipline, Ministarstvo nauke RS, UNESCOСажетак
Insistiranje Ministarstva nauke RS da se više vrednuju radovi koji su objavljeni na engleskom jeziku, bar kada se radi o antropologiji i drugim humanističkim disciplinama, dovodi te nauke u besmislenu situaciju – da protivureče same sebi.
Sve humanističke discipline su, po pravilu, usmerene na društvo u kome deluju – na njegovo bolje razumevanje, a time i bolje funkcionisanje i/ili promenu. Samim tim one su usmerene na domaća tržišta i ako se ta činjenica zanemari, humanističke discipline u potpunosti gube smisao. Objavljivanje rezultata istraživanja humanističkih nauka na stranom jeziku, u zemlji u kojoj veliki deo stanovništva ima problem i sa poznavanjem sopstvenog jezika, čini te rezultate apsolutno nedostupnim široj javnosti i obesmišljava samo njihovo postojanje, jer njihovi rezultati nisu (ili bar ne bi smeli da budu) pisani samo za naučne radnike iz iste i/ili srodnih disciplina.
S druge strane, međunarodna zajednica već više od dve decenije insistira na očuvanju što većeg broja jezika (UNESCO Universal Declaration on Cultural Diversity 2001, UNESCO Convention for the Safeguarding of Intangible Cultural Heritage 2003), uključujući rekonstrukciju i revitalizaciju jezika koji su do polovine 20. veka praktično nestali iz upotrebe i uvođenje multijezičnosti u sve oblasti života i rada (uključujući digitalne mreže, baze podataka itd.). Odustajanje od objavljivanja rezultata istraživanja na sopstvenom jeziku, na kome insistira Ministarstvo nauke RS (odnosno Država, čiji je ono zastupnik), tako je u direktnoj suprotnosti sa savremenom svetskom kulturnom politikom, iz čega se mogu čitati razlozi koji nemaju nikakve veze sa pospešivanjem kvaliteta nučne produkcije.
Референце
BLOW-ROOM, Forum za humanističke i društvene nauke, http://blowroom.yuku.com/
Cultural Diversity. Common Heritage – Plural Identities (2002), Paris: UNESCO
Europa languages portal, http://europa.eu/languages/en/home
Правилник о поступку и начину вредновања, и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача, 2008, http://www.nauka.gov.rs/cir/index.php?option=com_content&task=category§ionid=10&id=53&Itemid=38
Статистички годишњак Србије 2008, Републички завод за статистику Србије, Београд
Thomson Reuters, http://thomsonreuters.com/
UNESCO Interactive Atlas of the World’s Languages in Danger, http://www.unesco.org/culture/ich/index.php?pg=00206
United States Human Rights, http://www.ohchr.org
Zastupljenost hrvatskih znanstvenih časopisa u relevantnim bazama podataka i vrednovanje znanstvenih radova u društvenim znanostima, Tribina Pravnog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i Kluba pravnika grada Zagreba, Zagreb, 25. siječnja 2007, http://www.pravo.hr/_download/repository/Zastupljenost_hrvatskih_znanstvenih.pdf
Basu Paul (2008), Confronting the Past? Negotiating a Heritage of Conflict in Sierra Leone, Journal of Material Culture 13 (2), 233–247.
Bilig Majkl (2009), Banalni nacionalizam, Beograd: Biblioteka XX vek.
Burden Matilda (2007), Museums and the Intangible Heritage: the Case Study of the Afrikaans Language Museum, International Journal of Intangible Heritage 2, Seoul: The National Folk Museum of Korea, 81–92.
d’Orville Hans (2008), The Politics of Linguistic Affinity, UNESCO/UNU International Conference on “Globalization and Languages: Our Rich Heritage“, Tokyo.
Diop Boubacar Boris (2008), Preaching in the wilderness or banking on the future?, The UNESCO Courier 1, Paris: UNESCO, 3–5.
Erikson Thomas Hylland (2001), Between universalism and relativism: a critique of the UNESCO conceptt of culture, in: J. K. Cowan, M. B. Dembour and R. A. Wilson (eds.), Culture and Rights. Anthropological Perspectives, Cambridge: Cambrige University Press, 127–148.
Fairweather Ian (2005), The Performance of Heritage in a Reconstructed, Post-Apatheid Museum in Namibia, in: Mary Bouquet and Nuno Porto (eds.) Science, Magic and Religion – The Ritual Processes of Museum Magic, New York-Oxford: Berhahn Books, 119–140.
Gavrilović Ljiljana (2008), Museums and Geographies of (National) Power, Гласник Етнографског института САНУ LVI (2), Београд, 37–52.
Gavrilović Ljiljana (2009), Lévi-Strauss : UNESCO = anthropologie : politique, Etnoantropološki problemi n.s. 4 (2), Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet (u štampi).
Gelner David (2001), From group rights to individual rights and back: Nepalese struggles over culture and equality, in: in: J. K. Cowan, M. B. Dembour and R. A. Wilson (eds.), Culture and Rights. Anthropological Perspectives, Cambridge: Cambrige University Press, 177–200.
Gerc Kliford (2008), Upotrebe različitosti, Kultura 118/119, Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, 87–107.
Ковачевић Иван (2008), Однос државе према хуманистичким наукама у Србији почетком XXI века. Цитатометрија као покушај убиства српске антропологије, Етноантрополошки проблеми 3 (2), Београд: Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, 27–43.
Nettle, Daniel & Romaine, Suzanne (2000), Vanishing Voices, New York: Oxford University Press.
Ó Muircheartaigh, M. (1998). Language: A motivating force for development, in: Alan Kilday (ed.), Culture and Economic Development in the Regions of Europe: Proceedings of the Tarragona and Shannon Conferences, Llangollen: European Centre for Traditional and Regional Cultures, 201–216.
Rusalić Dragana (2008), Making Intaggible Tangible: The New Interface of Cultural Heritage, Posebna izdanja 63, Beograd: Etnografski institut SANU.
Šopova Jasmina (2008), Languages matter, The UNESCO Courier 1, Paris: UNESCO, 1–2.
Testa James (2002), The Thomson Reuters Journal Selection Process, http://thomsonreuters.com/business_units/scientific/free/essays/journalselection/
Uribe-Jongbloed Enrique (2007), Endangered languages: Heritage of humanity in dire need of protection. Four approaches which support their preservation and maintenance, Folios 26, Bogota: Universidad Pedagógica Nacional, 65–70.
